josmilena

Skadarlija, popločana kaldrma koja pamti priče starog Beograda, predstavlja izvor inspiracije i mesto gde se vreme čini da je stalo. Ovaj beogradski kvart, impregniran mirisom prošlih vremena, oživljava duh boemskog života i umetničke slobode. Svaki put kad prođem kroz kamenite ulice Skadarlije, osetim se kao da sam zakoračila u drugu dimenziju. Grafiti zidova, umetničke galerije i živopisne fasade starih kafana pričaju priče o slavnim umetnicima, pesnicima i boemima koji su svojim koracima obeležili ovo autentično mesto. Kafane koje okružuju Skadarliju predstavljaju pravo arhitektonsko blago. Drvene stolice, stolovi ukrašeni ćilibarima, i miris tradicionalne srpske kuhinje stvaraju atmosferu u kojoj se sjedinjuje gastronomski užitak i umetnički doživljaj. Tokom večeri, pesma tamburaša, zvuk violina i prigušeno svetlo lampi stvaraju scenu dostojnu svakog umetničkog dela. Skadarlija je mesto gde se svaki kamen i svaka cigla čini kao da ima svoju priču

Kalemegdan, ta magična tvrđava koja s ponosom stoji na ušću Save u Dunav, predstavlja srce Beograda i istorijski spomenik koji osvaja svojom lepotom i bogatom prošlošću. Svaki put kada se nađem na Kalemegdanu, osetim spoj vekova i svedočanstvo vremena koje je oblikovalo ovo izvanredno mesto. Ovaj utvrđeni kompleks, sagrađen u različitim epohama, pruža mi osećaj povezanosti s istorijom. Stara vojna arhitektura i zidine koje čuvaju tajne prošlih ratova svedoče o hrabrosti i izazovima koje je Beograd preživeo kroz vekove. Kada kročim na kamenite staze Kalemegdana, osećam se kao da hodam po stazi koju su prešli vojnici i heroji prošlosti. Pogled s Kalemegdana oduzima dah. Panoramski pejzaž grada Beograda, reka koje se stiskaju u zagrljaju, i horizont koji se gubi u daljini - sve to stvara sliku koja ostavlja bez reči. U tom trenutku, osetim da sam deo nečeg većeg, deo istorije koja se i dalje odvija svakog dana. Park Kalemegdan, smiraj zelenila u srcu gr

Draga mama, Pisati ovo pismo boli me više nego što mogu reči, ali osećam potrebu da ti iskažem sve osećaje koji me preplavljuju. Nedostaješ mi svakog dana, svakog trenutka, ali danas, dok pišem ove reči, osećam tvoju prisutnost na poseban način. Sećam se tvojih toplih zagrljaja, tvojih reči ohrabrenja koje su mi bile poput vetra u leđa. Tvoja ljubav bila je svetionik u mom životu, osvetljavala je tamne staze i davala mi snagu kada sam bila slaba. Sada, bez tebe, osećam se kao brod bez kompasa, izgubljena u okeanu sećanja. Ima toliko toga što želim da ti kažem. Želim ti reći koliko cenim sve žrtve koje si podnela da bi moj svet bio svetliji. Tvoji osmesi i tvoja snalažljivost bile su svetionik za mene u najmračnijim danima. Bez obzira na sve, uvek si bila tu, bila si moj oslonac i moje utočište. Nedostaje mi tvoj glas, tvoj smeh, tvoje priče koje su nasmejavale celu porodicu. Nedostaje mi osećaj sigurnosti koji sam imala kada bih te videla kako s ljubavlju pripremaš naše omiljene obroke