PISMO MAJCI

Draga mama,

Pisati ovo pismo boli me više nego što mogu reči, ali osećam potrebu da ti iskažem sve osećaje koji me preplavljuju. Nedostaješ mi svakog dana, svakog trenutka, ali danas, dok pišem ove reči, osećam tvoju prisutnost na poseban način.

Sećam se tvojih toplih zagrljaja, tvojih reči ohrabrenja koje su mi bile poput vetra u leđa. Tvoja ljubav bila je svetionik u mom životu, osvetljavala je tamne staze i davala mi snagu kada sam bila slaba. Sada, bez tebe, osećam se kao brod bez kompasa, izgubljena u okeanu sećanja.

Ima toliko toga što želim da ti kažem. Želim ti reći koliko cenim sve žrtve koje si podnela da bi moj svet bio svetliji. Tvoji osmesi i tvoja snalažljivost bile su svetionik za mene u najmračnijim danima. Bez obzira na sve, uvek si bila tu, bila si moj oslonac i moje utočište.

Nedostaje mi tvoj glas, tvoj smeh, tvoje priče koje su nasmejavale celu porodicu. Nedostaje mi osećaj sigurnosti koji sam imala kada bih te videla kako s ljubavlju pripremaš naše omiljene obroke. Kuhinja je izgubila svoju čaroliju bez tvog dodira.

Mama, žao mi je zbog trenutaka kada nisam dovoljno cenila sve što si činila za mene. Sada, kada sam starija, shvatam koliko je bilo teško biti ti, ali i koliko si bila neustrašiva i snažna. Tvoj duh živi u meni, tvoje vrednosti su moj kompas.

Život ide dalje, ali tvoj odlazak ostavlja prazninu koju ništa ne može ispuniti. Ponekad se pitam kako si mogla biti tako hrabra, kako si pronalazila snagu u najtežim trenucima. Nadam se da sam nasledila deo te hrabrosti.

Volim te, mama. Tvoje reči i tvoje dela su moje najdragocenije amajlije. Čuvam ih u svom srcu, kao tajnu knjigu ljubavi koja nikada ne blijedi. Zauvek ćeš biti deo mene, a tvoj duh će nastaviti da me vodi kroz ovaj život.

Tvoja ćerka zauvek,