PISMO OCU

Dragi tata,

Teško je pronaći reči koje bi dovoljno dobro opisale osećanja koja nosim u sebi dok pišem ove redove. Nedostaješ mi svakog dana, i dok vreme prolazi, osećam tvoju odsutnost sve više. Iako te nema fizički pored mene, tvoj duh i sećanja na tebe žive u mom srcu.

Sećam se tvoje snage, tvoje hrabrosti i tvoje sposobnosti da uvek pronađeš osmeh, čak i kada je život bio izazovan. Bio si stub podrške, neumorni borac koji je uvek bio spreman da zaštiti svoju porodicu. Nedostaje mi tvoja sigurnost, tvoja očinska prisutnost koja je bila poput svetionika u mom životu.

Sećam se igara koje smo zajedno igrali, tvojih priča koje su me učile životnim lekcijama. Tvoje reči ohrabrenja bile su mi vetar u leđa kada sam bila nesigurna. Sada, kada stojim pred životnim prekretnicama, osećam tvoju podršku u svakom koraku koji napravim.

Nedostaje mi tvoj savet, tvoja mudrost koja je dolazila iz tvojih životnih iskustava. Osećam se kao da mi nedostaje komadić slagalice, kao da sam izgubila vodič kroz neke delove života. Ipak, trudim se da nosim tvoje vrednosti i da živim prema principima koje si mi preneo.

Tata, želim ti reći koliko cenim sve što si učinio za mene. Tvoja ljubav bila je nežna kao očinski zagrljaj i snažna kao tvoja ruka koja me držala u teškim trenucima. Tvoje prisustvo ostavlja neizbrisiv trag, a tvoje nasleđe živi u mom srcu.

Nadam se da si ponosan na sve što sam postala, na sve korake koje pravim. Tvoja ljubav i podrška su temelj na kojem gradim svoj život. Iako te nema fizički pored mene, osećam tvoju prisutnost u svakom trenutku.

Volim te, tata. Tvoja devojčica zauvek.