josmilena

Dragi tata, Teško je pronaći reči koje bi dovoljno dobro opisale osećanja koja nosim u sebi dok pišem ove redove. Nedostaješ mi svakog dana, i dok vreme prolazi, osećam tvoju odsutnost sve više. Iako te nema fizički pored mene, tvoj duh i sećanja na tebe žive u mom srcu. Sećam se tvoje snage, tvoje hrabrosti i tvoje sposobnosti da uvek pronađeš osmeh, čak i kada je život bio izazovan. Bio si stub podrške, neumorni borac koji je uvek bio spreman da zaštiti svoju porodicu. Nedostaje mi tvoja sigurnost, tvoja očinska prisutnost koja je bila poput svetionika u mom životu. Sećam se igara koje smo zajedno igrali, tvojih priča koje su me učile životnim lekcijama. Tvoje reči ohrabrenja bile su mi vetar u leđa kada sam bila nesigurna. Sada, kada stojim pred životnim prekretnicama, osećam tvoju podršku u svakom koraku koji napravim. Nedostaje mi tvoj savet, tvoja mudrost koja je dolazila iz tvojih životnih iskustava. Osećam se kao da mi nedostaje komadić slagalice, kao da