josmilena

Detinjstvo je nešto čarobno,  nešto što se ima jednom u životu. Ja sam kao i svako drugo dete uživala u njemu. U mom detinjstvu sam mogla raditi neke stvari koje sada ne mogu, mogla sam se prepustiti mašti, što opet ne znači da i sada poneki put ne maštam. Mislim da ne postoji nijedan čovek koji ne mašta o nečemu ili nekome. Kada sam kao mala maštala nalazila sam se u nekom svom svetu poznatom samo meni, ponekad mi se činilo da u toj svojoj mašti mogu dohvatiti Mesec, da mogu da uradim sve što poželim.  Dani mog detinjstva su bili divni, jedino što moramo a to je da učimo i slušamo roditelje. Greške su mi bile oproštene, jer sam ih pravila nesvesno kao sva ostala deca. Jedino mi nije bilo jasno da smo kao deca želeli da što pre odrastemo, jer nam se činilo da je odraslima mnogo bolje i lakše, a opet danas ja i moja generacija bi voleli da se ponovo vratimo u detinjstvo.  Zato čuvajmo uspomene na naše divno, čudesno detinjstvo, svet u kome je svako novo jutro lep

Božićni praznici predstavljaju jedno od najlepših i najiščekivanijih vremena u toku godine. To je period kada domovi zrače toplinom, ljubavlju i radosti. Božićni praznici ne donose samo darove pod bor, već i nezaboravne trenutke deljenja i zajedinštva. U mom domu,  Božić počinje sa ukrašavanjem jelke. Svi članovi porodice učestvuju u postavljanju ukrasa i lampica, stvarajući magičnu atmosferu koja mami osmehe na lica. Mirisi sveže pečenih kolača i kuvanih jela prožimaju kuću,  nagoveštavajući radosne trenutke za trpezom.  Jedan od najdražih običaja tokom Božića jeste razmena poklona.  Uzbudjenje koje nosi paketić s mašnicom i  tajanstvenost šta se nalazi unutra budi detinju radost u svakome od nas. Medjutim,  istinsko zadovoljstvo nalazi se u davanju, u radosti koju vidimo u očima svojih najbližih kada otkrivaju svoje poklone. Poseban trenutak tokom Božićnih praznika je i okupljanje porodice. Uz bogat obrok na stolu, smeh i razgovor teku poput reke,

Život,  taj neponovljiv dar koji nam je dat, postavlja pred nas beskrajne mogućnosti, ali istovremeno nosi u sebi krhost prolaznosti. U toj paradigmi krhkosti i beskrajnih potencijala leži suština filozofije da život treba živeti punim plućima, sada i ovde.  Često se zanesemo brigama o budućnosti ilo žaljenjem zbog prošlosti, ne shvatajući da nam trenutak u kojem se sada nalazimo ključan. Život nije obećanje,  već prilika  koja se ne ponavlja. Shvatanje prolaznosti vremena trebalo bi nas podstaći da cenimo sadašnji trenutak,  jer upravo u njemu leži snaga našeg postojanja.  Živeti punim plućima znači ne odlagati sreću za sutra, već je tražiti u malim stvarima koje nas okružuju danas. Sunčev zrak na licu, miris sveže kiše, osmeh voljenih - to su dragocenosti koje često olako zanemarujemo u vrtlogu svakodnevnih obaveza. Proučavanje sopstvenih strahova i ograničenja postaje bitan deo procesa življenja u potpunosti. Odlazak iz zone komfora, hrabro suočavanje sa izaz